Da, naslov zvuči kao ime nekog otrcanog TV kviza iz 90ih ili sa početka 2000ih godina, ali reč je o nečemu sasvim drugome.
Odavno već želim da počnem da vodim evidenciju svega što sam pročitala IKAD. Naravno, u to ne računam dečije knjige sem ako nije reč o ozbiljnim serijalima poput Harry Pootter-a.
Najpre sam kupila posebnu svesku u kojoj sam htela da napravim popis svih knjiga koje posedujem - pročitane i nepročitane, pa da za prve pišem ocene i komentare, a za druge - čisto da budu na spisku. To je trajalo veoma kratko, jer sam se maltene potpuno odvikla od pisanja rukom i navikla na tastaturu. Moje misli su prebrze za ono što moja ruka može da stigne da zapiše, a da me pritom ne uhvati grč u istoj.
Iz gore navedenih razloga sam se, naravno, odlučila na savremenu varijantu koja se zove Google Sheets. Mislim da su GS nešto zbog čega će ljudi početi sve više da me prozivaju i da će postati standard "Ivana i njene tabele". Za nekoga ko ima samodijagnostifikovani AuADHD, tabele su i horor i savršenstvo. Horor - samo kad su tuđe, naravno. Onda ih mrzim. Elem, u tabelu su ušle samo one knjige koje sam pročitala. Ovako sam odlučila jer, realno gledano, samo knjige koje sam pročitala i "proživela" su zapravo i potpuno deo mene. One su moja mentalna, misaona biblioteka koju ću ja zauvek nositi u sebi. Ono što nisam pročitala je spram toga samo predmet na polici, koji ima potencijal da postane deo moje "unutrašnje" biblioteke.
Ono što me je iznenadilo, nakon što sam popisala sve knjige kojih se sećam da sam ih pročitala, uključujući i kao odvojene stavke iste te knjige na engleskom jeziku, jeste beo konačan broj. Taj moj magičan broj. Iznenadilo me je što sam očekivala da bude daleko veći kad se sve sabere. U mom slučaju taj broj je 210 knjiga.
Bitne napomene su da se u tih 210 računaju samo knjige pročitane iz uživanja, kao zasebno štivo, a ne sve ono što sam pročitala tokom godina studija. Kada bih i to dodala, da, broj bi bio veći. Ali zašto mi je 210 MALO?
Ono što sam otkrila je da taj broj zapravo uopšte nije mali kako se čini. Svi ljudi koji imaju abnormalno veće brojeve, zapravo računaju neke jako čudne stavke kao "pročitana knjiga". Na primer, otkrila sam da neki ljudi primenjuju tehniku gde istovremeno slušaju audio knjigu, ali i prate tekst fizički u knjizi. Zatim ima ljudi koji samo slušaju audio knjige i to računaju u pročitano. Neki ljudi su razvili tehniku brzog čitanja koje zahteva preskakanje redova i dozvoljavanje mozgu da sam dopuni preskočeno. Moguće je da ima još kreativnih tehnika za "čitanje", nisu mi poznate. Koliko god da ih ima, lično smatram da to nije čitanje u prvom smislu i da nije istinsko uživanje u knjizi.
Knjiga je znanje, emocija, informacija, rečima oslikan momenat ili osećanje. Nekada je i potrebno i poželjno pročitati neki paragraf po više puta ili zastati, pa razmisliti o pročitanom i kako se čitalac pronalazi u nekom liku. Knjige nas uče kroz priče, čitanjem proživljavamo mnogo života, ličnosti, dogadjaja, spoznajemo više perspektiva i mišljenja o jednom dogadjaju i razvijamo empatiju. Na sve to, za razliku od recimo filmova, knjige podstiču našu maštu, stvaramo slike u glavi, iz opisa likova sklapamo deliće u svojoj glavi.
Generalno, klasičnim ili da nazovem - tradicionalnim, načinom čitanja mi pokrećemo naš mozak, misli. Nebrojeno puta sam sebi dokazala da kada čitam dobro napisane knjige koje ostavljaju jak utisak na mene, tih noći mnogo bogatije i živopisnije sanjam. I to nije nešto što je samo moj lični dojam, to je nešto što potvrđuju i naučna istraživanja.
Zanimalo me je koliko jedna prosečna osoba pročita knjiga za života, da bih mogla da uporedim i vidim gde se ja nalazim na čitalačkoj skali, i verovali ili ne za ceo život prosečna osoba pročita maksimalno 50 knjiga. Dakle, sa svojih 200+ do 35e godine, shvatam da spadam u ozbiljnije ljubitelje knjiga i da taj broj uopšte nije mali kako mi se isprva učinilo. Mogu reći da sam ponosna na sebe.
Trenutno na mojoj polici ima barem još 15 knjiga koje aktivno stoje u redu da budu pročitane jedna za drugom, nakon što završim ovu koju trenutno čitam. Dakle, taj broj će bez sumnje rasti.
Ima, doduše, jedna stvar koju sam kod sebe primetila, i ne sviđa mi se, ali živimo u takvim vremenima da je to postalo svakodnevna potreba za odmor mozga, a to je tzv. doom-scroll. U redu je tokom dana uzeti i odgledati neki niz video, dobiti instant brainless dopaminsku dozu, ali samu sebe iznerviram kad se uhvatim sa telefonom više puta tokom dana nego što bi to bilo okej. Doom-scrolling oduzima vreme koje je realno bolje iskoristiti i da samo spavate, a kamoli u mom slučaju, sa 15 knjiga na čekanju, za čitanje. Svakako je bitno da je čovek svestan toga, pa i kad uhvatiš sebe, baciš telefon na drugi kraj sobe, gurneš u fioku, isključiš zvono, pa nek drnda i zvoni do sutra.
U produžetku ovog bloga, podeliću sa vama moj spisak ikad pročitanih knjiga u vidu linka do tabele. Planiram da povremeno, pored dopuna naslova, dodajem još neke kolone, kao što je na primer: žanr, preporučujem, za-pored-bazena, užas i slično tome. Naravno, ako vas neki od naslova sa mog spiska posebno zanima, slobodno pišite u komentarima i odgovaram vam prvom prilikom. Takođe vas ohrabrujem da napravite i svoje lične tabele ili prosto spisak u nekoj svesci. Zabavno je, lepo, i nekako otelotvoreno na papiru to vaše lično dostignuće toliko pročitanih knjiga.
Ivana - Tabela pročitanih knjiga
Нема коментара:
Постави коментар