Sećam se odlazaka na selo gde se nedostatak televizijskog programa nadomešćivao čitanjem ljubića, časopisa koji su nakon čitanja korišćeni za potpalu (nekada mašte ali češće za ogrev). Pitam se, da sam nastavila da čitam takvu literaturu, da li bih bila Štefica Cvek?
''Pačvork (Patchwork) je oblik dekorativnog šivenja i spajanja komada tkanine u veći dizajn koji se obično zasniva na ponavljajućim uzorcima napravljenim od različitih oblika i tkanine.''
Definisanje knjige kao pačvork počinje poređenjem pisaće sa šivaćom mašinom, što dalje određuje postupak pisanja i strukturu teksta.
Npr, sa strane, pored teksta, autorka obeležava koji se delovi mogu izrezati, nabrati, razvući tako da finalna verzija bude po meri idealne čitateljke trivijalnih ljubavnih romana.
A idelana čitatljka je i glavna junakinja u knjizi. Štefica Cvek, dvadeset petogodišnja tipkačica (daktilografkinja) koja živi sa tetkom i traga za gospodinom pravim.
Iako zna šta se očekuje od ljubića, autorka nije sigurna da će u tome uspeti. Ipak, ostaje dosledna krojačkom postupku.
Podnaslove dopunjuje krojačkim terminima: krajcanje, fircanje, ciganje, endlanje, koje razrađuje provodeći junakinju kroz situcije koje se karakterišu kao ''tipično žensko iskustvo". Otuda i isečci iz časopisa à la praktična žena na početku svake celine.
Ugrešić uvodi i nekoliko sporednih likova. Štefici u pomoć pritiču prijateljice i koleginice koje, iako samouverene u davanju saveta, i same traže svoje mesto od tradicije (uloga žene u patrijarhalnom sistemu) do emancipacije i obratno.
Štefica se viđa sa muškarcima. Ako je ovo ljubić, onda je među njima princ koji spašava Šteficu od ralja života. Jer kako drugačije završiti roman nego hepi endom.
***
Dubravka Ugrešić nije napisala ljubavni roman. ''Štefica Cvek u raljama života'' je parodija na ljubiće. Oslanjajući se na takozvane ženske časopise iz kojih crpi građu za razradu teksta i uvodeći tračarenje koje se nameće kao osnova ženskog dijaloga, Ugrešić obelodanjuje do koje mere se banalizuje žensko iskustvo.
Bunt protiv banalnosti se u ovoj knjizi ispoljava njenim naglašavanjem, naročito u scenama sa pomenutim udvaračima. Njihovi nastupi (bolje rečeno, ispadi)—ponašanja koja trivijalna književnost ume da romantizuje a društvo opravdava kao ''tipično muško iskustvo''—iako na mah komičani služe da se bolje upoznamo sa unutrašnjim stanjima junakinje. Dok, u širem kontekstu, pokreću pitanja o ženskim slobodama, ali i to da li je muškarcima dozvoljeno da se osećaju sputano i nezadovoljno u sistemu koji im, makar u svojoj osnovi, osigurava privilegije samo na osnovu roda.
Patchwork roman Dubravke Ugrešić je zabavna i duhovita knjiga koja nudi dva pravca - priču o Štefici Cvek i proces šivenja priče. U kategoriju vikend romana je svrstava samo obim. Može da se pročita za nekoliko sati ali su njeni efekti dalekosežni. I dalje je aktuelana. I danas, četrdeset godina nakon objavljivanja knjige, stereotipi—x faktor trivijalne književnosti—kroje našu svakodnevicu.
***
Tri godine nakon prvog izdanja, snimljen je film po motivima knjige. Dubravka Ugrešić je bila koscenaristkinja. Film u Raljama života (1984) režirao je Rajko Grlić. Šteficu Cvek je igrala Vitomira Lončar.
