Slušočitanje i knjige servirane na 100 načina u slatkom ili slanom sosu

Jedna od stvari koju nam je donelo moderno doba, jeste mogucnost audio snimanja knjiga. Kada sam shvatila koliko zapravo ima knjiga, i to samo na YouTube-u, ideja mi se isprva dopala. Ali, ubrzo sam shvatila da me malo i zbunjuje, odnosno da sam u dilemi da li su i koliko su one dobre i korisne.

Pomislih, kao o dobroj strani slušočitanja (izmislila sam reč, nadam se da vam je to u redu), da postoje knjige koje sam već pročitala, pa samo imam želju da ih se podsetim. Ali jedna od pomisli mi je bila i "Ma da, super je to, ne moram ni sa punom pažnjom da slušam, nego - eto - da mi ide dok nešto drugo radim.". 

Koliko je takva vrsta podeljene pažnje (i haosa) koji sebi sami nametnemo dobra i za naš mozak, ali i za percipiranje nekog štiva?

Knjigu kada čitamo, mi učimo da se fokusiramo, da naša koncentracija bude samo na slovima ispred nas i na slikama koje formiramo u glavi čitajući. Svi koji vole da čitaju, znaju onaj prelepi osećaj, ali ga budete svesni tek nakon što se dogodio i trajao, kad se potpuno utopimo u neku priču, do te mere da zaboravimo i na vreme i na prostor. Kad mi neka knjiga to učini, onda definitivno znam da je knjiga dobra. Osetim se kao da sam na nekom oblaku, neku svojevrsnu lakoću postojanja, i kao da na neko vreme ja živim još jedan život, a ne samo svoj. 

„Čitalac živi hiljadu života pre nego što umre…

Čovek koji ne čita knjige živi samo jedan.“

- Džordž R. R. Martin

Sa druge strane, audio knjige (meni barem) ne drže pažnju na taj način. Okej, da, možete ubaciti slušalice u uši, izvrnuti se na krevet i slušati, ali je jako velika mogućnost da ćete zaspati. Čak je u psihologiji dokazano da je jedno od najgorih mesta za učenje (ili čitanje) upravo krevet, jer vaš mozak, hteli vi ili ne, automatski govori telu da je to mesto gde inače spavate. Dakle, ako tu samo legnete da slušočitate, ode mas' u propas' brzo. 

A sa knjigom u rukama u nekoj fotelji... e, to je već druga priča. Može i na krevetu, ali tad većina radi specifičnu nazovi-knjišku-jogu, gde posle 2 sata čitanja samo još fali da čitate viseći sa lustera. Ukoči se ruka, vrat, noga, ali toliko ste u knjizi da tek posle 2, 3 sata shvatite da vas nešto boli ili da je pak potpuno utrnulo. Poenta je izbegavati položaj u kojem inače spavate. Mada i sedeći krevet bude inspirativan za dremku. 

Uz audio knjigu, vi možete biti u polu-pažnji... i verovatno usisavate kuću ili kuvate ručak. Zamislite vi to: Kuvate pasulj i slušate Dostojevskog! Potpuna avangarda!

Kao što iz priloženog možete videti, svakako dajem prednost staroj, dobroj, štampanoj knjizi uz neizostavno njuškanje knjiga, umetanje svega i svačega kao bukmarkera (sve je bukmarker ako dovoljno verujete u to), pravljenje ušiju isl., ali hajde da sad ozbiljno sagledamo koje su to prednosti audio knjiga.

1. Podsećanje na neke knjige koje smo već pročitali.

Konkretno sam relativno skoro pustila sebi knjigu Mastor i Margarita. Ovo je jedna od lektira sa kojom sam bila oduševljena. Toliko, da sam je pročitala u svega par dana, a odmah zatim našla rusku kratku seriju koja je do najsitnijih detalja snimljena po knjizi.

2. Knjige koje nismo čitali, posebno lektire, ali nas, eto, zanima o čemu se radi, ali nas ne zanima dovoljno da se zamaramo da je zapravo čitamo.

Ne znam za vas, ali ja sam imala neke takve knjige i žali Bože što u 2. srednje nisam imala audio Gorski vijenac ceo ili Anu Karenjinu. Bila sam inatna da ih pročitam cele, posebno Anu, ali čak ni audio Ljevinovu kosidbu ne bih mogla da svarim više. Poštovanje za klasike, ali što bi se reklo "not my cup of tea". Ali, eto, želim radi opšte kulture da budem upoznata i sa takvim štivom, ali ne i da ga čitam satima. 

Trenutno slušam Dnevnik Ane Frank, koji začudo nisam pročitala i pitala sam se kako je to moguće. Ali, ubrzo sam se setila da smo Dnevnik radili čitajući samo odlomak iz Čitanke. "Komadić plavog neba okružen teškim crnim oblacima" bila nam je čak tema za jedan pismeni. Sad kada slušočitam Dnevnik, naprosto ne mogu da razumem kako je neko mogao sa nama da obradi ovu lekciju samo na osnovu nekog malog odlomka. 

Pitanje je, doduše, koliko su mnoge od knjiga koje se daju za lektire adekvatne za tako rani uzrast... Ali, to je već neka druga tema.

3. Ljudima koji pate od disleksije audio knjige su možda najbolja stvar ikad.

Zamislite da volite knjige, a da vam je bolni izazov svaki put kad želite da čitate, jer vam slova igraju užičko kolo pred očima? Imate na internetu primere/simulacije toga kako izgledaju slova nekome ko pati od disleksije. Nije zabavno ni malo. Audio format je nešto što i ovim ljudima pruža mogućnost da zaista uživaju u sjajnim pričama, odnosno knjigama, a da pritom svako slušočitanje ne bude kao olimpijska staza za trčanje sa maltene nemogućim preprekama. Ovako, knjige postaju i njima dostupne.

4. Davanje nove perspektive uživanju u određenim knjigama, na primer, u formi radio drama.

Za ovu stavku imam sjajan primer, zahvaljujući Radio televiziji Vojvodina. RTV je u saradnji sa autorom, Aleksandrom Tešićem, snimio radio dramu na osnovu njegove trilogije Kosingas, o kojoj sam pisala na ovom blogu pre nekog vremena. Ove knjige sam maltene progutala, a radio drama mi je ponovo probudila, i možda još jače, onaj osećaj ushićenja koji sam imala čitajući trilogiju. Sjajni glumci, naracija, zvučni efekti (mačevanje, žubor vode, vetar, puckanje grančica i lišća, pucketanje vatre isl), epska muzika, sve je to omogućilo da likovi koje sam toliko zavolela postanu još stvarniji u mojoj glavi. Na OVOM linku možete da vidite slike sa snimanja radio drame.

Neki mlađi možda čak ni ne znaju za format radio drama koji je pre, dok nismo imali milion svakakvih IT high tech gedžeta i štatijaznam-čega-još bio veoma popularan. Naši roditelji su, recimo, uživali slušajuči Indeksovo radio pozorište.

Ekipa Indeksovog radio pozorišta 1985.godine

5. Može se iskoristiti baš onaj gorepomenuti efekat uspavljivanja.

Ukoliko bismo na vagu stavili TikTok gluposti i bezbroj videa sa kojekakvim idiotarijama sa jedne strane, i slušanje neke zanimljive knjige sa druge strane, onda je svakako korisnije i kvalitetnije ovo drugo. Zatvorite oči, prepustite se priči u udobnosti svog kreveta, nema blještavog ekrana i tzv. blue light-a koji dokazano šteti mozgu uveče, jer ga razbudjuje umesto obrnuto. I kad osetite da vam se suviše spava - klik klik, slušalice van i zaspaćete kao beba.

Dodala bih i jedan efekat koji na mene imaju knjige pred spavanje - koje pre biram da čitam nego da slušam, a to je da mnogo lepše i živopisnije sanjam i češće se sećam svojih snova kada čitam, a posebno ako je to neka knjiga koja mi se jako dopada. Ti snovi su mnogo jasniji, sadržajniji, lepši i sećam ih se ujutru. 

Verujem da to svakako ima veze sa čitanjem, jer čitanjem mi slušamo glas u svojoj glavi, koji je jelte naš glas, ali istovremeno mi zamišljamo likove, scene, odeću, glasove, hladnoću i toplinu, bol i prijatnost itd. Suštinski, mi naš mozak teramo da bude aktivniji, da razmišlja kreativno, učimo možda i nešto novo, a pri učenju se u našoj glavi uvek stvaraju nove sinapse.

6. Lakše je za nošenje

Činjenica je da je lakše nositi jedan telefon i samo imati okej internet konekciju, nego 3 knjige u rancu, ali lakše nije nužno i bolje. A i šta ćemo ako nam se isprazni baterija? Ili izgubimo internet konekciju? Ili nam se isprazne slušalice, a pritom nismo poneli punjač? Jeste praktično s jedne strane, ali ne i idealno. Knjiga nema bateriju ili dugme. Samo je otvoriš i čitaš.

Ono što bih na kraju zaključila jeste da knjige, u kojem god su formatu, su dobrodošle. Uslovno rečeno, nebitno je da li su audio, digitalne, PDF ili štampane. Suština je najpre u ličnim preferencijama, a kao što možemo videti i (ne)mogućnostima. One u svakoj svojoj formi su tu da oplemene naše živote i da učine da putujemo iz svopstvene fotelje. Ovo su bili mojih 6 razloga zašto su i audio knjige okej izbor. Ako vi imate još neki razlog zašto su dobre ili ih 'pak ne volite, pišite u komentarima.

Trilogija Kosingas, Aleksandar Tešić

    Ako ste ljubitelj epske fantazije, slovenske mitologije, srednjeg veka, priča o vitezovima i herojima, istorije, bajki itd., onda imam za vas jedan istinski dragulj srpske književnosti. Reč je o trilogiji knjiga Kosingas od pisca Aleksandra Tešića.

    Aleksandar Tešić je rođen 5. marta 1961. godine u Čačku, a s obzirom da mu je otac bio diplomata, svoje detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Nakon završenog školovanja na Pravnom fakultetu počinje da radi kao prevodilac u Radio-televiziji Srbije gde je i dalje zaposlen, a trenutno živi sa svojom porodicom u Beogradu. Pored toga, Aleksandar Tešić je i osnivač svoje tj. porodične izdavačke kuće „Strahor“, osnovane 2016. godine ne samo radi izdavanja sopstvenih knjiga, nego i stranih, ali i izdanja mladih neafirmisanih autora.

    Pored Tešića, nikako ne smem propustiti, a da ne spomenem tvorca ilustracija za trilogiju Kosingas - Zorana Jovičića. Potiče iz Mrkonjić Grada, a danas živi i radi u Novom Sadu. Bavi se ilsutracijom od početka karijere, ali posebnu ljubav gaji prema devetoj umetnosti. Kako kaže, stripom je opsednut od najmanjih  nogu.

(sve ilustracije u ovom blog-postu delo su Z. Jovičića, a celokupan artwork ovog autora možete videti na https://zoranj.artstation.com/projects/Lyoel)

    Prva trilogija sastoji se iz knjiga „Red zmaja“, „Bezdanj“ i „Smrtovanje“. Nakon već prve knjige bićete potpuno uvučeni u Tešićev fantastični univerzum, što će vas kasnije odvesti i do još knjiga – nastavaka avantura Kosingasa. Kad se sabere sve, čini mi se da ima jedno 10ak knjiga, ali ne dajte da vas to uplaši, jer ako zavolite Kosingasa, i 20 knjiga će vam biti malo. 

    Šetajući se pre par godina kroz Knez Mihajlovu sa jednom drugaricom, zapodenule smo razgovor o seriji Igra prestola i generalno žanru epske fantastike. Tom prilkom sam iskomentarisala kako je neverovatno to što mi imamo tako bogatu istoriju i mitologiju, a da se niko do sad nije setio da to iskoristi i pretoči u knjige. „Pa to postoji! Nisi čula za Kosingasa?! Moj Jovan to obožava, progutao je te knjige! Ima i strip!“, reče ona. Gledala sam je belo, nakon čega me je maltene ugurala u prvu knjižaru da mi pokaže o čemu se radi... I voleću je zauvek zbog toga. Saša, hvala ti zauvek. ♥

    Glavni lik ove knjige je Kosingas – monah Gavrilo. Zajedno sa njim, kao glavni likovi pojavljuju se Marko Kraljević, Lazar Hrebeljanović, Miloš Obilić, Stefan Lazarević, car Dušan i brojni drugi velikani srpske istorije srednjeg veka.

    Pitate se šta je zapravo "kosingas"? Tu se moramo osvrnuti na istoriju srpskog, odnosno slovenskih naroda, koji su pre prihvatanja hrišćanstva bili pagani i verovali u mnoštvo bogova i svakojakih stvorenja. Sigurno ste čuli za imena kao što su Perun, Svetovid, Morana, Jarilo, Trojan, Dažbog isl. Pored bogova, koji nisu nužno svi bili blagonakloni prema ljudima, slovenska mitologija broji i stvorenja poput vila, patuljaka, veštica, rusalki, lesnika, uključujući i svima poznate Baba Rogu, Baba Jagu, karakondžule, vampire, poludnice, todorce, demone itd. Kosingas je titula koju nosi onaj ko je izmedju dva sveta, odnosno sveta ljudi u čijoj je zaštiti, i sveta fantastičnih bića i demona. Na putu u borbi protiv demona i zlih bogova, brojna bića, poput vila i patuljaka, pomažu našim junacima na njihovom putu, mireći se sa time da je njihovo vreme prošlo i da pred hrišćanstvom odlaze u zaborav.

(Ukoliko vas ova tema posebno interesuje, možete pročitati više na ovom linku: https://www.rastko.rs/antropologija/slovenska_mitologija.html)

    Generalno u trilogiji Kosingas, a i kasnijim nastavcima, prožimaju se događaji iz srpske istorije, ali kroz prizmu sveta fantazije slovenske mitologije u koju su ljudi nekada verovali do te mere da su neka verovanja opstala do danas. Mnoga od njih su preinačena u hrišćanski kontekst. Na primer: da li ste znali da su slavljenje slave kao i Badnjak za Božić upravo poreklom iz slovenskog paganizma? Slave su ostale kao nekadašnje poštovanje kućnih bogova-zaštitnika. Badnjak se uzima od hrastovog drveta, a hrast iliti „zapis“ drvo je odvajkada bilo smatrano svetim drvetom (u nordiskoj mitologiji je to „igdrasil“ drvo) i oko njega su se još u davna vremena ljudi okupljali, molili, organizovali svetkovine. I dan danas postoje hrastovi koji se brižljivo čuvaju u manastirskim dvorištima.

    Sam naziv prve knjige Red zmaja, poziva se na srednjevekovni red koji je uistinu postojao. Viteški red zmaja nastao je po ugledu na burgundijski viteški red Sv. Đorđa, koga je osnovao ugarski kralj Karlo I 1318. godine. Bili su poznati i po imenu „Drakoni“. Osnovao ga je kralj Mađarske: Žigmund Luksemburški 12. decembra 1408. godine. U drugoj polovini XIV veka stvoreni su i razni drugi viteški redovi pod uticajem krstaških ratova. Uloge ovog reda bile su da zaštiti kraljevsku porodicu cara Žigmunda (cara Svetog rimskog carstva), ali i da odbrani hrišćanske zemlje od neprijatelja – Osmanskog crastva. Počasno mesto u ovom redu imao je despot Stefan Lazarević.

(Ukoliko vas zanima nešto više o ovom Redu, možete pročitati na ovom linku: http://srpskoheraldickodrustvo.com/documents/faleristika/06-red-zmaja.pdf )

    Ono što je meni veoma doprinelo doživljaju ovih knjiga jeste posvećenost Tešića i u opisima ovih običaja, starih verovanja, bića, ali i u geografskim opisima koji su izuzetno precizni. Toliko su precizni, da možete prstom pratiti po karti kretanja glavnih junaka. Na kraju svake knjige imate čak i spisak literature koji vam već sam po sebi svedoči Tešićevu posvećenost i studioznost u pisanju.

    Moram priznati da je jako teško sažeti sve što bi se o Kosingasu moglo reći na jedan blog post, ali pišući ovo, osećam sreću i uzbuđenje i ogromno zadovoljstvo što se jedan ovakav univerzum otkrio meni, a ja sad imam priliku da ga podelim sa vama.

    Haj’mo onda videti, o čemu se to radi u prvoj knjizi konkretno, a krenete li sa jednom, gotovo da nema šanse da ćete na toj jednoj stati. Kad sam bila pred kraj 1. trčala sam da kupim 2. deo. Kad sam bila pred kraj 2. dela, trčala sam da nađem 3. i ne mogu vam ni opisati svoj latentni napad panike kad sam skontala da je neka (meni za đavo) nestašica u tom momentu, pa sam knjigu naručila online i – hvala bogu – stigla je na vreme.

    U prvom delu pratimo putovanje i iskušenja kroz koja prolaze glavni likovi monah Gavrilo i čuveni Kraljević Marko – Ratnik iz Proročanstva i budući kosingas. U potrazi su za Kamenom knjigom u kojoj je uklesano tzv. Proročanstvo Vatre, koje najavljuje kraj mračnim silama iz Hada na čelu sa ozloglašenim Hromim Dabom, koji je otelotvorenje starog boga Dajboga. Gavrilo i zmajeviti Marko okupiće čuveni Red zmaja, koji čine vitezovi iz celog sveta, za borbu protiv hordi zla.

    Paragraf iznad je tek najsitniji delić opisa onoga što možete naći u ovim knjigama. Putovanje na koje nas, na krilima Tešićeve mašte, vode Gavrilo i Marko je avantura koju ćete večno nositi u svojim srcima. Za mene, ovo su jedne od onih knjiga za koje pomislim da bih najradije izbrisala svoje sećanje da sam ih pročitala, samo da mogu ponovo da ih čitam sa istim žarom. Ali, evo, podeliću i jednu zanimljivost sa vama – uprkos tome, još više sam uživala čitajući ih opet. Štaviše, Radio televizija Vojvodine je snimila radio dramu Kosingas koja mi je donela još jednu, novu dimenziju doživljaja Kosingasa. Treba spomenuti da postoji i nekoliko epizoda stripa Kosingas, koje željno čekam da se odštampaju, jer se sve rasprodalo dok sam se ja fino smestila u Kosingas univerzum.

(Radio drama Kosingas: https://www.strahor.com/radio-drama-kosingas )

    Verujem da ako uzmete u obzir ovakvu emociju koju sam podelila sa vama, da ćete razumeti koliki je zapravo kvalitet i kakav utisak na čitaoca ostavlja ovakvo štivo.

    Izdavač Kosingas trilogije je izdavačka kuća Strahor ( https://www.strahor.com/ ) i preko njihovog sajta možete naručiti knjige. Kosingasa možete pronaći i u knjižarama Delfi i Vulkan. Tešić je i svake godine na sajmu knjiga, na spratu u hali 1, tako da tad imate priliku i da se upoznate i porazgovarate sa piscem, a i vrlo rado će vam potpisati knjige.

Toliko od mene za sad, i što bi kosingas Gavrilo rekao:

„...nastaviću sutra, ako Bog da.“