Jedna od stvari koju nam je donelo moderno doba, jeste mogucnost audio snimanja knjiga. Kada sam shvatila koliko zapravo ima knjiga, i to samo na YouTube-u, ideja mi se isprva dopala. Ali, ubrzo sam shvatila da me malo i zbunjuje, odnosno da sam u dilemi da li su i koliko su one dobre i korisne.
Koliko je takva vrsta podeljene pažnje (i haosa) koji sebi sami nametnemo dobra i za naš mozak, ali i za percipiranje nekog štiva?
Knjigu kada čitamo, mi učimo da se fokusiramo, da naša koncentracija bude samo na slovima ispred nas i na slikama koje formiramo u glavi čitajući. Svi koji vole da čitaju, znaju onaj prelepi osećaj, ali ga budete svesni tek nakon što se dogodio i trajao, kad se potpuno utopimo u neku priču, do te mere da zaboravimo i na vreme i na prostor. Kad mi neka knjiga to učini, onda definitivno znam da je knjiga dobra. Osetim se kao da sam na nekom oblaku, neku svojevrsnu lakoću postojanja, i kao da na neko vreme ja živim još jedan život, a ne samo svoj.
Sa druge strane, audio knjige (meni barem) ne drže pažnju na taj način. Okej, da, možete ubaciti slušalice u uši, izvrnuti se na krevet i slušati, ali je jako velika mogućnost da ćete zaspati. Čak je u psihologiji dokazano da je jedno od najgorih mesta za učenje (ili čitanje) upravo krevet, jer vaš mozak, hteli vi ili ne, automatski govori telu da je to mesto gde inače spavate. Dakle, ako tu samo legnete da slušočitate, ode mas' u propas' brzo.
A sa knjigom u rukama u nekoj fotelji... e, to je već druga priča. Može i na krevetu, ali tad većina radi specifičnu nazovi-knjišku-jogu, gde posle 2 sata čitanja samo još fali da čitate viseći sa lustera. Ukoči se ruka, vrat, noga, ali toliko ste u knjizi da tek posle 2, 3 sata shvatite da vas nešto boli ili da je pak potpuno utrnulo. Poenta je izbegavati položaj u kojem inače spavate. Mada i sedeći krevet bude inspirativan za dremku.
Uz audio knjigu, vi možete biti u polu-pažnji... i verovatno usisavate kuću ili kuvate ručak. Zamislite vi to: Kuvate pasulj i slušate Dostojevskog! Potpuna avangarda!
Kao što iz priloženog možete videti, svakako dajem prednost staroj, dobroj, štampanoj knjizi uz neizostavno njuškanje knjiga, umetanje svega i svačega kao bukmarkera (sve je bukmarker ako dovoljno verujete u to), pravljenje ušiju isl., ali hajde da sad ozbiljno sagledamo koje su to prednosti audio knjiga.
1. Podsećanje na neke knjige koje smo već pročitali.
Konkretno sam relativno skoro pustila sebi knjigu Mastor i Margarita. Ovo je jedna od lektira sa kojom sam bila oduševljena. Toliko, da sam je pročitala u svega par dana, a odmah zatim našla rusku kratku seriju koja je do najsitnijih detalja snimljena po knjizi.
2. Knjige koje nismo čitali, posebno lektire, ali nas, eto, zanima o čemu se radi, ali nas ne zanima dovoljno da se zamaramo da je zapravo čitamo.
Ne znam za vas, ali ja sam imala neke takve knjige i žali Bože što u 2. srednje nisam imala audio Gorski vijenac ceo ili Anu Karenjinu. Bila sam inatna da ih pročitam cele, posebno Anu, ali čak ni audio Ljevinovu kosidbu ne bih mogla da svarim više. Poštovanje za klasike, ali što bi se reklo "not my cup of tea". Ali, eto, želim radi opšte kulture da budem upoznata i sa takvim štivom, ali ne i da ga čitam satima.
Trenutno slušam Dnevnik Ane Frank, koji začudo nisam pročitala i pitala sam se kako je to moguće. Ali, ubrzo sam se setila da smo Dnevnik radili čitajući samo odlomak iz Čitanke. "Komadić plavog neba okružen teškim crnim oblacima" bila nam je čak tema za jedan pismeni. Sad kada slušočitam Dnevnik, naprosto ne mogu da razumem kako je neko mogao sa nama da obradi ovu lekciju samo na osnovu nekog malog odlomka.
Pitanje je, doduše, koliko su mnoge od knjiga koje se daju za lektire adekvatne za tako rani uzrast... Ali, to je već neka druga tema.
3. Ljudima koji pate od disleksije audio knjige su možda najbolja stvar ikad.
Zamislite da volite knjige, a da vam je bolni izazov svaki put kad želite da čitate, jer vam slova igraju užičko kolo pred očima? Imate na internetu primere/simulacije toga kako izgledaju slova nekome ko pati od disleksije. Nije zabavno ni malo. Audio format je nešto što i ovim ljudima pruža mogućnost da zaista uživaju u sjajnim pričama, odnosno knjigama, a da pritom svako slušočitanje ne bude kao olimpijska staza za trčanje sa maltene nemogućim preprekama. Ovako, knjige postaju i njima dostupne.
4. Davanje nove perspektive uživanju u određenim knjigama, na primer, u formi radio drama.
Za ovu stavku imam sjajan primer, zahvaljujući Radio televiziji Vojvodina. RTV je u saradnji sa autorom, Aleksandrom Tešićem, snimio radio dramu na osnovu njegove trilogije Kosingas, o kojoj sam pisala na ovom blogu pre nekog vremena. Ove knjige sam maltene progutala, a radio drama mi je ponovo probudila, i možda još jače, onaj osećaj ushićenja koji sam imala čitajući trilogiju. Sjajni glumci, naracija, zvučni efekti (mačevanje, žubor vode, vetar, puckanje grančica i lišća, pucketanje vatre isl), epska muzika, sve je to omogućilo da likovi koje sam toliko zavolela postanu još stvarniji u mojoj glavi. Na OVOM linku možete da vidite slike sa snimanja radio drame.
Neki mlađi možda čak ni ne znaju za format radio drama koji je pre, dok nismo imali milion svakakvih IT high tech gedžeta i štatijaznam-čega-još bio veoma popularan. Naši roditelji su, recimo, uživali slušajuči Indeksovo radio pozorište.
  |
| Ekipa Indeksovog radio pozorišta 1985.godine |
5. Može se iskoristiti baš onaj gorepomenuti efekat uspavljivanja.
Ukoliko bismo na vagu stavili TikTok gluposti i bezbroj videa sa kojekakvim idiotarijama sa jedne strane, i slušanje neke zanimljive knjige sa druge strane, onda je svakako korisnije i kvalitetnije ovo drugo. Zatvorite oči, prepustite se priči u udobnosti svog kreveta, nema blještavog ekrana i tzv. blue light-a koji dokazano šteti mozgu uveče, jer ga razbudjuje umesto obrnuto. I kad osetite da vam se suviše spava - klik klik, slušalice van i zaspaćete kao beba.
Dodala bih i jedan efekat koji na mene imaju knjige pred spavanje - koje pre biram da čitam nego da slušam, a to je da mnogo lepše i živopisnije sanjam i češće se sećam svojih snova kada čitam, a posebno ako je to neka knjiga koja mi se jako dopada. Ti snovi su mnogo jasniji, sadržajniji, lepši i sećam ih se ujutru.
Verujem da to svakako ima veze sa čitanjem, jer čitanjem mi slušamo glas u svojoj glavi, koji je jelte naš glas, ali istovremeno mi zamišljamo likove, scene, odeću, glasove, hladnoću i toplinu, bol i prijatnost itd. Suštinski, mi naš mozak teramo da bude aktivniji, da razmišlja kreativno, učimo možda i nešto novo, a pri učenju se u našoj glavi uvek stvaraju nove sinapse.
6. Lakše je za nošenje
Činjenica je da je lakše nositi jedan telefon i samo imati okej internet konekciju, nego 3 knjige u rancu, ali lakše nije nužno i bolje. A i šta ćemo ako nam se isprazni baterija? Ili izgubimo internet konekciju? Ili nam se isprazne slušalice, a pritom nismo poneli punjač? Jeste praktično s jedne strane, ali ne i idealno. Knjiga nema bateriju ili dugme. Samo je otvoriš i čitaš.
Ono što bih na kraju zaključila jeste da knjige, u kojem god su formatu, su dobrodošle. Uslovno rečeno, nebitno je da li su audio, digitalne, PDF ili štampane. Suština je najpre u ličnim preferencijama, a kao što možemo videti i (ne)mogućnostima. One u svakoj svojoj formi su tu da oplemene naše živote i da učine da putujemo iz svopstvene fotelje. Ovo su bili mojih 6 razloga zašto su i audio knjige okej izbor. Ako vi imate još neki razlog zašto su dobre ili ih 'pak ne volite, pišite u komentarima.
Нема коментара:
Постави коментар