Trilogija Kosingas, Aleksandar Tešić

    Ako ste ljubitelj epske fantazije, slovenske mitologije, srednjeg veka, priča o vitezovima i herojima, istorije, bajki itd., onda imam za vas jedan istinski dragulj srpske književnosti. Reč je o trilogiji knjiga Kosingas od pisca Aleksandra Tešića.

    Aleksandar Tešić je rođen 5. marta 1961. godine u Čačku, a s obzirom da mu je otac bio diplomata, svoje detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Nakon završenog školovanja na Pravnom fakultetu počinje da radi kao prevodilac u Radio-televiziji Srbije gde je i dalje zaposlen, a trenutno živi sa svojom porodicom u Beogradu. Pored toga, Aleksandar Tešić je i osnivač svoje tj. porodične izdavačke kuće „Strahor“, osnovane 2016. godine ne samo radi izdavanja sopstvenih knjiga, nego i stranih, ali i izdanja mladih neafirmisanih autora.

    Pored Tešića, nikako ne smem propustiti, a da ne spomenem tvorca ilustracija za trilogiju Kosingas - Zorana Jovičića. Potiče iz Mrkonjić Grada, a danas živi i radi u Novom Sadu. Bavi se ilsutracijom od početka karijere, ali posebnu ljubav gaji prema devetoj umetnosti. Kako kaže, stripom je opsednut od najmanjih  nogu.

(sve ilustracije u ovom blog-postu delo su Z. Jovičića, a celokupan artwork ovog autora možete videti na https://zoranj.artstation.com/projects/Lyoel)

    Prva trilogija sastoji se iz knjiga „Red zmaja“, „Bezdanj“ i „Smrtovanje“. Nakon već prve knjige bićete potpuno uvučeni u Tešićev fantastični univerzum, što će vas kasnije odvesti i do još knjiga – nastavaka avantura Kosingasa. Kad se sabere sve, čini mi se da ima jedno 10ak knjiga, ali ne dajte da vas to uplaši, jer ako zavolite Kosingasa, i 20 knjiga će vam biti malo. 

    Šetajući se pre par godina kroz Knez Mihajlovu sa jednom drugaricom, zapodenule smo razgovor o seriji Igra prestola i generalno žanru epske fantastike. Tom prilkom sam iskomentarisala kako je neverovatno to što mi imamo tako bogatu istoriju i mitologiju, a da se niko do sad nije setio da to iskoristi i pretoči u knjige. „Pa to postoji! Nisi čula za Kosingasa?! Moj Jovan to obožava, progutao je te knjige! Ima i strip!“, reče ona. Gledala sam je belo, nakon čega me je maltene ugurala u prvu knjižaru da mi pokaže o čemu se radi... I voleću je zauvek zbog toga. Saša, hvala ti zauvek. ♥

    Glavni lik ove knjige je Kosingas – monah Gavrilo. Zajedno sa njim, kao glavni likovi pojavljuju se Marko Kraljević, Lazar Hrebeljanović, Miloš Obilić, Stefan Lazarević, car Dušan i brojni drugi velikani srpske istorije srednjeg veka.

    Pitate se šta je zapravo "kosingas"? Tu se moramo osvrnuti na istoriju srpskog, odnosno slovenskih naroda, koji su pre prihvatanja hrišćanstva bili pagani i verovali u mnoštvo bogova i svakojakih stvorenja. Sigurno ste čuli za imena kao što su Perun, Svetovid, Morana, Jarilo, Trojan, Dažbog isl. Pored bogova, koji nisu nužno svi bili blagonakloni prema ljudima, slovenska mitologija broji i stvorenja poput vila, patuljaka, veštica, rusalki, lesnika, uključujući i svima poznate Baba Rogu, Baba Jagu, karakondžule, vampire, poludnice, todorce, demone itd. Kosingas je titula koju nosi onaj ko je izmedju dva sveta, odnosno sveta ljudi u čijoj je zaštiti, i sveta fantastičnih bića i demona. Na putu u borbi protiv demona i zlih bogova, brojna bića, poput vila i patuljaka, pomažu našim junacima na njihovom putu, mireći se sa time da je njihovo vreme prošlo i da pred hrišćanstvom odlaze u zaborav.

(Ukoliko vas ova tema posebno interesuje, možete pročitati više na ovom linku: https://www.rastko.rs/antropologija/slovenska_mitologija.html)

    Generalno u trilogiji Kosingas, a i kasnijim nastavcima, prožimaju se događaji iz srpske istorije, ali kroz prizmu sveta fantazije slovenske mitologije u koju su ljudi nekada verovali do te mere da su neka verovanja opstala do danas. Mnoga od njih su preinačena u hrišćanski kontekst. Na primer: da li ste znali da su slavljenje slave kao i Badnjak za Božić upravo poreklom iz slovenskog paganizma? Slave su ostale kao nekadašnje poštovanje kućnih bogova-zaštitnika. Badnjak se uzima od hrastovog drveta, a hrast iliti „zapis“ drvo je odvajkada bilo smatrano svetim drvetom (u nordiskoj mitologiji je to „igdrasil“ drvo) i oko njega su se još u davna vremena ljudi okupljali, molili, organizovali svetkovine. I dan danas postoje hrastovi koji se brižljivo čuvaju u manastirskim dvorištima.

    Sam naziv prve knjige Red zmaja, poziva se na srednjevekovni red koji je uistinu postojao. Viteški red zmaja nastao je po ugledu na burgundijski viteški red Sv. Đorđa, koga je osnovao ugarski kralj Karlo I 1318. godine. Bili su poznati i po imenu „Drakoni“. Osnovao ga je kralj Mađarske: Žigmund Luksemburški 12. decembra 1408. godine. U drugoj polovini XIV veka stvoreni su i razni drugi viteški redovi pod uticajem krstaških ratova. Uloge ovog reda bile su da zaštiti kraljevsku porodicu cara Žigmunda (cara Svetog rimskog carstva), ali i da odbrani hrišćanske zemlje od neprijatelja – Osmanskog crastva. Počasno mesto u ovom redu imao je despot Stefan Lazarević.

(Ukoliko vas zanima nešto više o ovom Redu, možete pročitati na ovom linku: http://srpskoheraldickodrustvo.com/documents/faleristika/06-red-zmaja.pdf )

    Ono što je meni veoma doprinelo doživljaju ovih knjiga jeste posvećenost Tešića i u opisima ovih običaja, starih verovanja, bića, ali i u geografskim opisima koji su izuzetno precizni. Toliko su precizni, da možete prstom pratiti po karti kretanja glavnih junaka. Na kraju svake knjige imate čak i spisak literature koji vam već sam po sebi svedoči Tešićevu posvećenost i studioznost u pisanju.

    Moram priznati da je jako teško sažeti sve što bi se o Kosingasu moglo reći na jedan blog post, ali pišući ovo, osećam sreću i uzbuđenje i ogromno zadovoljstvo što se jedan ovakav univerzum otkrio meni, a ja sad imam priliku da ga podelim sa vama.

    Haj’mo onda videti, o čemu se to radi u prvoj knjizi konkretno, a krenete li sa jednom, gotovo da nema šanse da ćete na toj jednoj stati. Kad sam bila pred kraj 1. trčala sam da kupim 2. deo. Kad sam bila pred kraj 2. dela, trčala sam da nađem 3. i ne mogu vam ni opisati svoj latentni napad panike kad sam skontala da je neka (meni za đavo) nestašica u tom momentu, pa sam knjigu naručila online i – hvala bogu – stigla je na vreme.

    U prvom delu pratimo putovanje i iskušenja kroz koja prolaze glavni likovi monah Gavrilo i čuveni Kraljević Marko – Ratnik iz Proročanstva i budući kosingas. U potrazi su za Kamenom knjigom u kojoj je uklesano tzv. Proročanstvo Vatre, koje najavljuje kraj mračnim silama iz Hada na čelu sa ozloglašenim Hromim Dabom, koji je otelotvorenje starog boga Dajboga. Gavrilo i zmajeviti Marko okupiće čuveni Red zmaja, koji čine vitezovi iz celog sveta, za borbu protiv hordi zla.

    Paragraf iznad je tek najsitniji delić opisa onoga što možete naći u ovim knjigama. Putovanje na koje nas, na krilima Tešićeve mašte, vode Gavrilo i Marko je avantura koju ćete večno nositi u svojim srcima. Za mene, ovo su jedne od onih knjiga za koje pomislim da bih najradije izbrisala svoje sećanje da sam ih pročitala, samo da mogu ponovo da ih čitam sa istim žarom. Ali, evo, podeliću i jednu zanimljivost sa vama – uprkos tome, još više sam uživala čitajući ih opet. Štaviše, Radio televizija Vojvodine je snimila radio dramu Kosingas koja mi je donela još jednu, novu dimenziju doživljaja Kosingasa. Treba spomenuti da postoji i nekoliko epizoda stripa Kosingas, koje željno čekam da se odštampaju, jer se sve rasprodalo dok sam se ja fino smestila u Kosingas univerzum.

(Radio drama Kosingas: https://www.strahor.com/radio-drama-kosingas )

    Verujem da ako uzmete u obzir ovakvu emociju koju sam podelila sa vama, da ćete razumeti koliki je zapravo kvalitet i kakav utisak na čitaoca ostavlja ovakvo štivo.

    Izdavač Kosingas trilogije je izdavačka kuća Strahor ( https://www.strahor.com/ ) i preko njihovog sajta možete naručiti knjige. Kosingasa možete pronaći i u knjižarama Delfi i Vulkan. Tešić je i svake godine na sajmu knjiga, na spratu u hali 1, tako da tad imate priliku i da se upoznate i porazgovarate sa piscem, a i vrlo rado će vam potpisati knjige.

Toliko od mene za sad, i što bi kosingas Gavrilo rekao:

„...nastaviću sutra, ako Bog da.“