Kći direktora cirkusa ili Fabrika mašte Petera Pauka

U svojoj sada već višegodišnjoj karijeri kreatorke sadržaja za veb napisala sam nekoliko desetina kako-da tekstova na različite teme, osim kako da postanete pisac za veb. Ali imam predlog literature. Nije usko specijalizovana i ne nabraja taksativno korake a ipak je sjajno štivo ukoliko vas generalno zanima pisanje. U pitanju je roman Kći direktora cirkusa, Justejna Gordera. 

Roman prati odrastanje Petera, dečaka koji slobodno vreme, umesto u igri sa vršnajcima, provodi u svom unutrašnjem svetu. On ne negira stvarnost. Naprotiv, on je aktvini posmatrač i zbilju koristi kao građu za smišljanje priča. 

Ovaj talenat će mu poslužiti kao svojevrsni socialni kapital tokom školovanja. Kasnije u životu će biti osnova za poslovni poduhvat koji će Gorderov glavni junak nazvati Pomoć piscima. Iz Peterove fabrike mašte izlaziće ideje za romane, novele i filmske scenarije koje će se naveliko pazariti. 

Iako konstanto na relaciji mašta-realnost, Peter nas detaljno sprovodi kroz svoju delatnost. Upoznaje nas sa različitim profilima pisaca, kako stupa u kontakt sa njima i bira kome će koju ideju da proda. Njiegova rešenost da ponudi samo deo, ispostaviće se, vuče korene iz njegovog odnosa sa roditeljima što će kasnije uticati i na njegove domete u emotivnim vezama. 

Nadimak Pauk se pojavljuje u dva konteksta. Prvi se odnosi na mrežu koju Peter stvara nižući jednu ideju na drugu, a drugi upućuje na mrežu Peterovih "kupaca" ideja. 

Kći direktora cirkusa je pitak, duhovit roman sa elementima misterije. Dodatno, priče unutar centralne priče doprinose slojevitosti dela i služe kao potvrda talenta glavnog junaka. 

Roman se bavi pitanjima ambicije, originalnosti, etike, odnosa kvantiteta i kvaltita u književnim krugovima i šta čemu prethodi - iskustvo pisanju, postignuće slavi ili obrnuto. Konačno, bavi se značajem samosvesti, a Gorder to vešto komunicira kroz svog glavnog junaka koji jasno definišući svoje stvaralačke granice otkriva zašto i sam nije i jednu svoju ideju razvio u književno delo. 

Kći direktora cirkusa sam dobila kao znak zahvalnosti za pomoć koju sam ponudila za sređivanje jedne privatne bibilioteke. Vlasnica biblioteke mi je rekla da uzmem bilo koju knjigu. Suprotno onoj - ne sudi knjizi po koricama - odlučila sam se za Kći baš zbog naslovnice koja me je podsetila na još jedno Geopoetikino izdanje, Kraj nama poznatog sveta od Erlenda Lua, koje mi se jako dopalo. 

Nadala sam se neobičnoj priči napisanoj jednostavnim a bogatim jezikom. Očekivanja su ispunjena u manje od 200 strana koje vredi natenane čitati i vraćati im se.