Prepakuj bajku u drugi celofan, turi mašnu i reci da je tvoja

Svakako nije prijatno za čuti ili pročitati, kada se neko bavi bilo kakvom vrstom kreativnog rada, negativne kritike i mišljenja, ali oni su neizbežni. Jedino iz čega čovek zapravo raste, uči i razvija se, jeste upravo kroz svoje greške, zato je i više nego poželjno znati manjkavosti našeg rada. Činjenica je da su dosadašnji tekstovi na Kulturlami svi bili uglavnom pozitivne preporuke, ali red je došao i na jednu negativnu kritiku.

Ukoliko ste uz Kulturlamu od njenog samog početka, sećate se možda mojih tekstova i knjigama iz serije Kosingas, kada sam sa potpunom očaranošću govorila o tim knjigama iz sfere epske fantastike sa elementima iz srpske istorije srednjeg veka i slovenske mitologije. 

Kada sam prvi put čula za ovaj tip knjiga, imala sam malu zadršku, jer mi je tematika delovala pomalo delikatno u smislu da ne bude nekako šturo, veštački uklopljeno, populistički obzirom na sveopštu ljubav ovdašnje publike prema srednjem veku, srpskim junacima, kosovskom mitu isl.

Oh, kakvog iznenađenja kad sam shvatila u koliko sam predivan i genijalno izatkan svet zašla sa Kosingasom! Pitko za čitanje, uzbudljivo, avanturistički, sa taman dovoljno primesa svega gorepomenutog da ne bude, što bi se danas reklo kolokvijalno - krindž. 

Vođena upravo tim doživljajem, nabasala sam na BookMate-u na trilogiju pod naslovom "Bajka nad bajkama" od autora Nenada Gajića. Autor mi je bio poznat još od ranije, jer sam imala njegovu knjigu Slovenska mitologija.

Priča je lepo počela, ali...

Izuzetno brzo je spala na nivo podgrejanog ručka, 

i to ne od juče, 

nego od pre 2 dana.

Baš zbog Slovenske mitologije, Gajić je još pre par godina bio primećen kao neko ko voli da "štipne" od drugih. Saznala sam od ilustratora sa Fakulteta primenjene umetnosti da je izazvao prilične probleme u izradi te knjige, jer je uzimao ilistracije kako mu se svidelo, bez pristanka samih autora, što je izazvalo prilično negodovanje. 

Istina, kad se izlista Slovenska mitologija, vidi se vizuelni nesklad, od korica do poslednje strane, a sam tekst je napisan i raspoređen malo haotično. Sećam se da me je prilično iritiralo kada sam prvi put čitala Mitologiju to što da bih čitala celu priču tj. imala jasan kontekst moram da skačem sa jednog dela strane na drugi. 

Sve u svemu, jedna knjiga osrednjeg kvaliteta, koja apsolutno ne vredi 2500 dinara. Pet stotina dinara "plafon" i da peva što je to neko kupio.

Bez obzira na iskustvo sa Mitologijom, uzimajući u obzir da se svaki umetnik - da l' bio pisac, slikar, muzičar isl. - razvija i usavršava, odlučila sam da počnem sa čitanjem trilogije Bajka nad bajkama. Verujem u pružanje druge šanse. 

Najjednostavnije predstavljen doživljaj ovih knjiga je:

1. Prvu knjigu sam pročitala jedva

2. Drugi deo sam pustila audio i preslušala jedva

3. Treći deo sam batalila, a inače mrzim da ostavljam knjige i priče na pola ali naprosto: ne mogu.

Gajić je, verujem, imao plemenitu nameru da čitaocima približi srpske narodne bajke, ali treba istaći da su one već lepe same po sebi. Potpuno je nepotrebno siliti plasiranje nečega što je već populano i lepo, priznato samo po sebi. Presipanje iz šupljeg u prazno, što bi naš narod rekao, u - pretpostaviću - nedostatku svopstvenih ideja i kreativnosti. Imala sam utisak kao da neko sekirom nasilno pokušava da uglavi srpske bajke i mitove, toliko da glavna priča o devojčici Senki i njenom psu Vidri, koja zaista obećava na početku i uistinu me jeste zainteresovala, gubi smisao.

To siljenje se uočava i u stilu naracije, jer priča i dijalozi napre teku manje-više modernim govorom, a zaitim naprasno svi likovi počinju da pričaju potpuno arhaično, kao da je neko samo pritisnuo dugme i potpuno promenio podešavanja u njihovim glavama.

Zabave radi:

Zamislite da sretnete nekoga na ulici i pozdravite ga sa:

"E, zdravo! Kako si? Nisam te video sto godina!", 

a taj da vam odgovori sa: 

"Zdravo živo, junačino od vekova! Da li je to gora procvetala ili su sivi oblaci pobegli, nit je gora procvetala nit su oblaci pobegli, no se tvoje umilno lice pred mnome prikaza!".

Pa pitali biste ga/je da li je popio neke droge realno ili vas samo zaje*ava.

Te ubačene bajke su takođe nasilno prekidane, da bi onda usledila po 2, 3 poglavlja nekih drugih priča, pa i one budu nasilno prekinute da bi se mi vratili na prvu priču.

U prvoj knjizi formira se družina, kao u Gospodaru prstenova, i čitalac po svemu očekuje da oni sad kreću u nekakvu avanturu - super!, a onda ih zarad tih veštački uglavljenih bajki, pisac razdvoji na 5 strana.

Treba obratiti pažnju i na zasebne analize likova. Krenimo od Senke, devojčice za koju se ispostavi da je zduhać. Gajić kao da je zaboravio da se vrati na istraživanja za pisanje Mitologije i šta su zduhaći prema narodnim verovanjima. 

Žarko Perunović - nećete verovati, ali Žarko je zapravo MARKO Kraljević, ne, zaista nikada nam ne bi palo na pamet. A Perunović, jer je Gajić odredio da Žarko bude na neki način sin ili štićenik boga Peruna, a on čovek bio od loze Mrnjavčevića. I nećete verovati, ali jaše šarenog konja koji se ne zove Šarac, nego ŠARKO.

Ta preočiglednost u manjku osmišljavanja autentičnih likova upravo doprinosti tom osećaju površnosti priče. Okej, da, ima i Tešić likove iz srpske istorije, ali ih je daleko lepše ubacio u kontekst pod njihovim imenima i sačuvao ih je kao autentične, ali ih je ubacio u jedan nov, paralelni univerzum svoje priče. Nije se služio preprostom promenom 2 slova da bi napravio kobajagi nešto "novo". Kod Gajića je naprosto samo... Neprijatno.

Prilično mi je bolo oči i pojavljivanje veštice Mare ili Marene, koja je kao ćerka Baba Roge, i koja je predstavljena maltene kao vila dobročiniteljka, a ne ćerka jedne pogane i zle veštice. Pritom, u nečemu što se nudi kao dečija knjiga najpre i bajka nad bajkama, prilično mi je bizaran opis seksa Marene i Žarka.

Još jedan kritičan momenat je spominjanje izvesnog naroda pod imenom Huri. Ko su Huri, pitala sam se, daj da guglam. Po kontekstu knjige, vidim da su Turci, ali ko još Turke zove Hurima? I traži, guglaj, još ja istoriju umetnosti završila, nikad čula za Hure. Jesam čula za Hune, ali za Hure teško. I onda nađem da su Huri zapravo narod Mitani:

"Mitani je bilo huritsko kraljevstvo u severnoj Mesopotamiji od oko 1500. pne., kada je bilo na vrhuncu njihove moći, pa tokom 14. veka pne. Obuhvatalo je područje današnje jugozapadne Turske, severne Sirije i severnoga Iraka ( grubo odgovara Kurdistanu) sa glavnim gradom Vašukani u današnjoj severnoj Siriji."

U rebusu sam zaista kako je Gajić ispovezivao sve ovo. 

Ruku na srce, makar su mu stislki ujednačene ilustracije u prvom delu koji sam zapravo pročitala.

Generalno, knjiga deluje kao da je imala potencijal da bude nešto mnogo bolje i zaista epski fenomenalno. Nažalost, nije, već se čini kao otaljavanje u nedostatku ne-znam-čega-tačno: volje, želje, kreativnosti, ideja, nekih boljih konsultanata rukopisa pre nego što se da na štampu... Ili niko nije čitao to sem njega ili mu neko ne želi baš sve najbolje.

Činjenica je da ima osnova, ima mesta za bolje, za napredak, svakako se oseća talenat za pisanje, a i odabir tema je zanimljiv, ali dalje napredovanje i razvoj su neophodni. Svako ko je zaista ljubitelj epske fantastike će to uočiti ako uzme da čita Bajku nad bajkama.

Ako zaista hoćete da uživate u epskoj fantastici sa primesama sprske istorije i slovenske mitologije, ne postoji dovoljno načina i ne mogu dovoljno puta ponoviti da preporučujem knjige Aleksandra Tešića: Kosingas seriju i Miloš Obilić trilogiju. Kad uzmete da čitate Tešićeve knjige, nek ćete onda shvatiti koliko su zapravo Gajićeve loše.

Ova kritika nastala je upravo iz toga što sam se zaista ponadala i očekivala da se Gajićeva priča razvije u jednu od onih kad žurite da čitate da saznate šta se desilo dalje, a onda opet i ne, jer želite da čitanje i uživanje traje duže. Ali nažalost ne, već je samo sa svakom stranom postajala sve više iritantna i aprijatna za čitanje. Čak ni moj OCD koji mi ne da da ostavim knjigu na pola me nije naterao da makar odslušam i 3. knjigu, a verujte mi da mi se to možda 2x desilo u životu. Nisam čak ni limunade tipa Sofi Kinsela ili Aleksandra Poter spustila na pola čitanja. 

Zaboga pročitala sam skoro knjigu Klub ljubiteljki čokolade gde se 4 (kliše) drugarice okupljaju u jednom kafiću/poslastičarnici koju drže 2 (kliše) geja, i od kojih jedna prevari muža, a taj lik sa kojim je spavala joj pokrade neki silan nakit koji je dobila od svog bogatog muža pa one kuju plan kako da ženskim teamwork-om nahvataju skota i vrate nakit. Kliše kliše kliše i ja sam ga pročitala ceo.

Nek ova kritika posluži najpre kao vetar u leđa autoru, da se ipak više osloni ni svopstvenu maštu i kreativu, da veruje u sebe malo više, i da se manje oslanja na većpostojeće sadržaje i da oni budu tek inspiracija, a ne doslovce prepisani redovi. Kao podsetnik i da ne uzima od drugih bez pitanja. ;)

Trilogija Kosingas, Aleksandar Tešić

    Ako ste ljubitelj epske fantazije, slovenske mitologije, srednjeg veka, priča o vitezovima i herojima, istorije, bajki itd., onda imam za vas jedan istinski dragulj srpske književnosti. Reč je o trilogiji knjiga Kosingas od pisca Aleksandra Tešića.

    Aleksandar Tešić je rođen 5. marta 1961. godine u Čačku, a s obzirom da mu je otac bio diplomata, svoje detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Nakon završenog školovanja na Pravnom fakultetu počinje da radi kao prevodilac u Radio-televiziji Srbije gde je i dalje zaposlen, a trenutno živi sa svojom porodicom u Beogradu. Pored toga, Aleksandar Tešić je i osnivač svoje tj. porodične izdavačke kuće „Strahor“, osnovane 2016. godine ne samo radi izdavanja sopstvenih knjiga, nego i stranih, ali i izdanja mladih neafirmisanih autora.

    Pored Tešića, nikako ne smem propustiti, a da ne spomenem tvorca ilustracija za trilogiju Kosingas - Zorana Jovičića. Potiče iz Mrkonjić Grada, a danas živi i radi u Novom Sadu. Bavi se ilsutracijom od početka karijere, ali posebnu ljubav gaji prema devetoj umetnosti. Kako kaže, stripom je opsednut od najmanjih  nogu.

(sve ilustracije u ovom blog-postu delo su Z. Jovičića, a celokupan artwork ovog autora možete videti na https://zoranj.artstation.com/projects/Lyoel)

    Prva trilogija sastoji se iz knjiga „Red zmaja“, „Bezdanj“ i „Smrtovanje“. Nakon već prve knjige bićete potpuno uvučeni u Tešićev fantastični univerzum, što će vas kasnije odvesti i do još knjiga – nastavaka avantura Kosingasa. Kad se sabere sve, čini mi se da ima jedno 10ak knjiga, ali ne dajte da vas to uplaši, jer ako zavolite Kosingasa, i 20 knjiga će vam biti malo. 

    Šetajući se pre par godina kroz Knez Mihajlovu sa jednom drugaricom, zapodenule smo razgovor o seriji Igra prestola i generalno žanru epske fantastike. Tom prilkom sam iskomentarisala kako je neverovatno to što mi imamo tako bogatu istoriju i mitologiju, a da se niko do sad nije setio da to iskoristi i pretoči u knjige. „Pa to postoji! Nisi čula za Kosingasa?! Moj Jovan to obožava, progutao je te knjige! Ima i strip!“, reče ona. Gledala sam je belo, nakon čega me je maltene ugurala u prvu knjižaru da mi pokaže o čemu se radi... I voleću je zauvek zbog toga. Saša, hvala ti zauvek. ♥

    Glavni lik ove knjige je Kosingas – monah Gavrilo. Zajedno sa njim, kao glavni likovi pojavljuju se Marko Kraljević, Lazar Hrebeljanović, Miloš Obilić, Stefan Lazarević, car Dušan i brojni drugi velikani srpske istorije srednjeg veka.

    Pitate se šta je zapravo "kosingas"? Tu se moramo osvrnuti na istoriju srpskog, odnosno slovenskih naroda, koji su pre prihvatanja hrišćanstva bili pagani i verovali u mnoštvo bogova i svakojakih stvorenja. Sigurno ste čuli za imena kao što su Perun, Svetovid, Morana, Jarilo, Trojan, Dažbog isl. Pored bogova, koji nisu nužno svi bili blagonakloni prema ljudima, slovenska mitologija broji i stvorenja poput vila, patuljaka, veštica, rusalki, lesnika, uključujući i svima poznate Baba Rogu, Baba Jagu, karakondžule, vampire, poludnice, todorce, demone itd. Kosingas je titula koju nosi onaj ko je izmedju dva sveta, odnosno sveta ljudi u čijoj je zaštiti, i sveta fantastičnih bića i demona. Na putu u borbi protiv demona i zlih bogova, brojna bića, poput vila i patuljaka, pomažu našim junacima na njihovom putu, mireći se sa time da je njihovo vreme prošlo i da pred hrišćanstvom odlaze u zaborav.

(Ukoliko vas ova tema posebno interesuje, možete pročitati više na ovom linku: https://www.rastko.rs/antropologija/slovenska_mitologija.html)

    Generalno u trilogiji Kosingas, a i kasnijim nastavcima, prožimaju se događaji iz srpske istorije, ali kroz prizmu sveta fantazije slovenske mitologije u koju su ljudi nekada verovali do te mere da su neka verovanja opstala do danas. Mnoga od njih su preinačena u hrišćanski kontekst. Na primer: da li ste znali da su slavljenje slave kao i Badnjak za Božić upravo poreklom iz slovenskog paganizma? Slave su ostale kao nekadašnje poštovanje kućnih bogova-zaštitnika. Badnjak se uzima od hrastovog drveta, a hrast iliti „zapis“ drvo je odvajkada bilo smatrano svetim drvetom (u nordiskoj mitologiji je to „igdrasil“ drvo) i oko njega su se još u davna vremena ljudi okupljali, molili, organizovali svetkovine. I dan danas postoje hrastovi koji se brižljivo čuvaju u manastirskim dvorištima.

    Sam naziv prve knjige Red zmaja, poziva se na srednjevekovni red koji je uistinu postojao. Viteški red zmaja nastao je po ugledu na burgundijski viteški red Sv. Đorđa, koga je osnovao ugarski kralj Karlo I 1318. godine. Bili su poznati i po imenu „Drakoni“. Osnovao ga je kralj Mađarske: Žigmund Luksemburški 12. decembra 1408. godine. U drugoj polovini XIV veka stvoreni su i razni drugi viteški redovi pod uticajem krstaških ratova. Uloge ovog reda bile su da zaštiti kraljevsku porodicu cara Žigmunda (cara Svetog rimskog carstva), ali i da odbrani hrišćanske zemlje od neprijatelja – Osmanskog crastva. Počasno mesto u ovom redu imao je despot Stefan Lazarević.

(Ukoliko vas zanima nešto više o ovom Redu, možete pročitati na ovom linku: http://srpskoheraldickodrustvo.com/documents/faleristika/06-red-zmaja.pdf )

    Ono što je meni veoma doprinelo doživljaju ovih knjiga jeste posvećenost Tešića i u opisima ovih običaja, starih verovanja, bića, ali i u geografskim opisima koji su izuzetno precizni. Toliko su precizni, da možete prstom pratiti po karti kretanja glavnih junaka. Na kraju svake knjige imate čak i spisak literature koji vam već sam po sebi svedoči Tešićevu posvećenost i studioznost u pisanju.

    Moram priznati da je jako teško sažeti sve što bi se o Kosingasu moglo reći na jedan blog post, ali pišući ovo, osećam sreću i uzbuđenje i ogromno zadovoljstvo što se jedan ovakav univerzum otkrio meni, a ja sad imam priliku da ga podelim sa vama.

    Haj’mo onda videti, o čemu se to radi u prvoj knjizi konkretno, a krenete li sa jednom, gotovo da nema šanse da ćete na toj jednoj stati. Kad sam bila pred kraj 1. trčala sam da kupim 2. deo. Kad sam bila pred kraj 2. dela, trčala sam da nađem 3. i ne mogu vam ni opisati svoj latentni napad panike kad sam skontala da je neka (meni za đavo) nestašica u tom momentu, pa sam knjigu naručila online i – hvala bogu – stigla je na vreme.

    U prvom delu pratimo putovanje i iskušenja kroz koja prolaze glavni likovi monah Gavrilo i čuveni Kraljević Marko – Ratnik iz Proročanstva i budući kosingas. U potrazi su za Kamenom knjigom u kojoj je uklesano tzv. Proročanstvo Vatre, koje najavljuje kraj mračnim silama iz Hada na čelu sa ozloglašenim Hromim Dabom, koji je otelotvorenje starog boga Dajboga. Gavrilo i zmajeviti Marko okupiće čuveni Red zmaja, koji čine vitezovi iz celog sveta, za borbu protiv hordi zla.

    Paragraf iznad je tek najsitniji delić opisa onoga što možete naći u ovim knjigama. Putovanje na koje nas, na krilima Tešićeve mašte, vode Gavrilo i Marko je avantura koju ćete večno nositi u svojim srcima. Za mene, ovo su jedne od onih knjiga za koje pomislim da bih najradije izbrisala svoje sećanje da sam ih pročitala, samo da mogu ponovo da ih čitam sa istim žarom. Ali, evo, podeliću i jednu zanimljivost sa vama – uprkos tome, još više sam uživala čitajući ih opet. Štaviše, Radio televizija Vojvodine je snimila radio dramu Kosingas koja mi je donela još jednu, novu dimenziju doživljaja Kosingasa. Treba spomenuti da postoji i nekoliko epizoda stripa Kosingas, koje željno čekam da se odštampaju, jer se sve rasprodalo dok sam se ja fino smestila u Kosingas univerzum.

(Radio drama Kosingas: https://www.strahor.com/radio-drama-kosingas )

    Verujem da ako uzmete u obzir ovakvu emociju koju sam podelila sa vama, da ćete razumeti koliki je zapravo kvalitet i kakav utisak na čitaoca ostavlja ovakvo štivo.

    Izdavač Kosingas trilogije je izdavačka kuća Strahor ( https://www.strahor.com/ ) i preko njihovog sajta možete naručiti knjige. Kosingasa možete pronaći i u knjižarama Delfi i Vulkan. Tešić je i svake godine na sajmu knjiga, na spratu u hali 1, tako da tad imate priliku i da se upoznate i porazgovarate sa piscem, a i vrlo rado će vam potpisati knjige.

Toliko od mene za sad, i što bi kosingas Gavrilo rekao:

„...nastaviću sutra, ako Bog da.“