Kulturlama: Kulturlama na Sajmu knjiga 2023

Veoma važno! Pre nego što podelimo svoje utiske sa ovogodišnjeg sajma sa vama, zamolili bismo vas da potpišete peticiju u svrhu zaštite Beogradskog sajma.

Planira se rušenje kompleksa Beogradskog sajma, pod maskom organizacije manifestacije “EXPO 2027”. Najavljuje se izgradnja novog sajamskog kompleksa na plodnim surčinskim njivama. Kroz dirigovane tekstove i priloge na režimskim medijima, priprema se teren, da atraktivni prostor između Bulevara vojvode Mišića i reke Save, postane plen Beograda na vodi. Pod gusenicama bagera bi se našle četiri velike hale, dok bi građevinske srebroljubce preživela jedino Hala 1, jer je ona zaštićena zakonom. Umesto ovog maestralnog dela posleratne jugoslovenske arhitekture, namerava se izgradnja gusto načičkanih stambenih višespratnica.

Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, a u trenutku kada je napravljen bio je veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Četiri ikonične hale se ne smeju posmatrati zasebno, van svog konteksta, vec kao jedinstveni arhitektonsko-urbanistički kompleks. One su bile svetsko čudo za vreme u kome su građene i nešto najreprezentativnje u bivšoj Jugoslaviji. A sistem prenapretnutog betona koji je Branko Žeželj razvio, je nešto čime se trebamo ponositi. A ne rušiti ga!

Ovom peticijom zahtevamo da se pokrene postupak zaštite celog kompleksa Beogradskog sajma. Sajam je naše kulturno nasleđe, deo našeg kulturnog identiteta, arhitektonsko i konstruktivno remek-delo!

Peticiju možete potpisati na OVOM linku.

Hvala, kulturni svete i dragi knjigoljupci.♥

Pa da pređemo na temu.

Utisci, autorka: Ivana Nedeljković

Kada dođe jesen i sajam knjiga počne, meni je to kao da mi je neko rekao da idem u Diznilend. Toliku sreću i uzbuđenje osetim, da bi verovatno nekome - ko nije toliko vičan čitanju - delovala kao potpuni ludak. Moj doživljaj sajma knjiga nije samo u kupovini, već je to čitav spektar lepih stvari koje mi nahrane dušu.

Najpre se osetim srećnom, jer u današnjim vremenima - gde je kultura maltene k'o "zadnja rupa na svirli" mnogima - u tih sedam dana na sajmu se okupi kulturan svet i osetim se potpuno kao svoj na svome. Tamo sam okružena sebi sličnima, jer nas sve povezuje ljubav prema knjigama, ljubav prema Reči koja je u osnovi apsolutno svega. Utešno je - i divno - kad pomisliš "ima nas". Svi ljudi su nasmejani, vedri, obzirni, nema mesta bahatosti i drčnosti... Ima nas svih uzrasta - od beba u kolicima do penzionera. Videla sam nekoliko bakica sa šarenim ešarpama, svetlucavim nakitom i šeširićima, kako lagano, klaj-klaj i nogu pred nogu, ali sa osmehom šetaju između štandova.

Sajam knjiga je za mene vreme i kad sretnem neke ljude koje nisam dugo videla i iskreno im se obradujem i zaista me zanima kad ih pitam "Kako si? Šta se dešava u tvom životu?" Ove godine smo Ana, Anđela i ja, koje smo silom prilika raštrkane u tri grada, uspele da se nadjemo i istoročemo za nekoliko sati koliko neko se ne ispriča ni za 5 dana. I bilo nam je malo, samo da se zna!

Ove godine sam - ja prvi put, a Anđela drugi - imala priliku da upoznam i da mi knjige potpiše fenomenalni Miodrag Majić, koji ima značajno mesto na našem blogu, pošto smo obradile sve tri njegove knjige, a uskoro ćemo i četvrtu... Samo da je pročitamo. Toliki izliv sreće sam imala, da mi se lice zajapurilo kao da sam cvetić maka.

Bilo mi je drago i što sam ove godine Anđeli otkrila ceo jedan odeljak sa polovnim knjigama, gde se mogu naći odlični naslovi, za male pare, ali morate malo imati živaca da kopate po knjigama. Vredi svakako odvoji jedna dan za to. Lično sam našla neke knjige sa maltene novim koricama, odlične za po 250-300 dinara.

Bitno je spomenuti da je na ovogodišnjem sajmu, jedna od naših autorki - Željka Nedeljković-Zelić imala promociju svoje nove zbirke poezije pod nalsovom "Ravničarska elegija". U ovoj zbirci, Željka nam je otkrila svoje emocije prema Vojvodini, odnosno Subotici, gde je rođena i odrasla. U svojim pesmama, dala nam je niz upečatljivih slika koje ona nosi u srcu iz svog zavičaja, svoje kuće, porodice, koristeći se pritom autentičnim jezikom subotičkih Bunjevaca.

Kao moj lični doprinos, delim ovde sa vama i jednu mini galeriju fotografija-editorijala na kraju članka, odnosno, foto-reportaža čiji sam ja takođe autor, pošto sam ove godine obezbedila adekvatnu opremu za taj "poduhvat".

Utisci, autorka: Anđela Jocić

Kad dođe oktobar i kiše padaju... Mi knjigoljubci slavimo jedan poseban praznik - Sajam knjiga. Moram priznati, da sam tek skoro stekla naviku da redovno idem na Sajam, ali bolje ikad nego nikad. Ove godine je taj dan bio malo drugačiji jer nije bio posvećen samo knjigama, već i prijateljima, a s obzirom da volim i jedne i druge, ne moram da ih razdvajam. Provela sam divno i kvalitetno vreme sa Ivanom i Anom i to je hrana za moju dušu.

Što se tiče same posete Sajmu, osećaj kao i svake godine isti: čim kročim u to carstvo knjiga i njihovih mirisa - stanje totalne euforije. Kada sam se malo sabrala i oporavila od početnog utiska, primećujem detalje.

Moram da kažem da sam presrećna zbog broja mladih ljudi koje sam tamo videla. Pomislila sam da za ovaj svet još uvek ima nade, da kulturu čitanja ipak ne mogu da nam oduzmu. Viđala sam, doduše, žene uglavnom, kako vuku kofere od štanda do štanda i pazare knjige, iskreno sam se oduševila. Muž me je pitao: "Da li one stvarno pročitaju sve ovo?", odgovorila sam da se nadam da da. I to je problematika koja mi je najzanimljivija kod Sajma knjiga, da li ljudi kupuju kao mahniti jer žele sve to da pročitaju, ili da bi ih neko drugi video da su kupili? Da se razumemo, da sam mogla, ja bih se sa sajma vratila sa jednim velikim koferom punim knjiga, ali ja ih čitam i samo povećavam listu nepročitanih knjiga na policama. Shodno tome, vodim se time da i drugi čitaju sve što su kupili. Nadu da sam u pravu ulivaju mi brojni moji bookstagram prijatelji, čije profile, kao i lik i delo, pratim i znam da se novac na knjige troši sa najvećom ljubavlju.

Sa Sajma sam se vratila bogatija za 6 knjiga, od kojih mi je jednu kupila Ivana kao poklon za rođendan koji je bio u julu, ali tako vam je to kad živite udaljeni od svojih prijatelja. Iskoristila sam i neke online sajamske popuste, ali sam pokušala da obuzdam svoju želju da kupim sve što vidim, najviše da bih mogla da ostvarim svoje čitalačke planove koje sam napravila za poslednje mesece ove godine. Inače, odavno smo moje prijateljice i ja ustanovile da postoje dva odvojena hobija: jedan je kupovina knjiga, a drugi čitanje istih.

Kada su sami izdavači u pitanju, najveća gužva bila je oko štandova dve najveće izdavačke kuće - Vulkana i Lagune. Nisam pristrasna, ali Vulkan je ove godine bio baš dobar sa popustima, Na štandu su čak imali veće sniženje nego na čuvenom Vulkanovom online sajmu. Za Lagunu, ove godine nemam reči hvale. Popusti ništa više nego redovni sa njihovom karticom, izbor knjiga sa akcija 2 za 499 i 3 za 999 godinama isti. Doduše, moji knjiški prijatelji su mi kasnije rekli da je Lagunina najsjajnija akcija ona za Noć knjige, pa čekamo to.

Oduševila sam se delom sajma u kojima su bile polovne knjige, ali nisam imala dovojno vremena da "zaronim" u sve te gomile i zbog toga mi je beskrajno žao. Spomenula bih manje izdavačke kuće, kao što su Lumo, Kontrast izdavaštvo, Odiseja, Geopoetika, Plato i mnogi drugi koji su definitivno vredni pažnje.

Ključni događaj ovogodišnje posete je bilo potpisivanje knjiga našeg domaćeg autora Miodraga Majića, koga sam imala čast da upoznam i prošle godine i čijim se knjigama uvek radujem. Upoznavanju pisca, o čijim smo knjigama neretko pisale na blogu, ipak se najviše obradovala Ivana, što možete videti na slikama koje su u prilogu ovog članka.