Džumpa Lahiri - PREBIVALIŠTA

 ''Postoji li neko mesto gde nismo u prolazu?'' - pita se neimenovana junakinja Džumpe Lahiri u romanu Prebivališta. Dok se sprema za (privremenu?) selidbu iz italijanskog grada kome ne znamo ime, podseća nas da se uvek krećemo - fizički ili misaono - da negde stignemo, da se vratimo ili odemo daleko. Ipak, želja za odlaskom ne potire nedostajanje, uznemirenost i setu.

Prebivališta je roman ali - usudiću se da kažem - može da se posmatra kao zbirka kratkih priča. Poglavlja se nadovezuju jedno na drugo, ali pripovedačkim umećem autorke svako je suvereno. Priču gradi junakinja promatranjem ljudi, situacija, odnosa, emocija svojih i tuđih, i preplitanja istih, i njeno (ne)uklapanje u sredinu u kojoj živi. Svako poglavlje ima nedvosmislen naslov, čime nas Lahiri oslobađa neizvesnosti, makar u pogledu prostora sa kojim i u kome junakinja komunicira. 

Džumpa Lahiri koristi novinarski stil i formu izveštaja. Rečenice su oslobođene suvišnih reči i sve je u istom tonalitetu. Staloženost koja se ispoljava kroz autorkino pričanje priče navodi čitaoca da se primiri i uživa u scenama oslikanim kratkim rečenicama.

Ipak, njeno pripovedanje nije hladno, a ponajmanje pretenciozno. Kao da autorka nije izričito protiv patetike. Jednostavno, nije joj našlo mesto. Način na koji opisuje emocije i atmosferu potvrđuje njen talenat i istančanu moć zapažanja. 

Junakinja romana Prebivališta je četrdeset petogodišnja profesorka na fakultetu, ima bliske prijatelje, ''njega'' sa kojim ponekad, uglavnom neplanirano, u prolazu, razmenjuje nežnost i pažnju i kompleksan odnos sa majkom. Stoga, ovo nije roman o usamljenosti, ali je roman o samoći. Svesnoj i dobrovoljno odabranoj samoći. 

Konačno, Prebivališta su ona mesta u nama koja gradimo, rušimo i nadograđujemo. Iz tih ''toponima'' se iznova rađamo, vraćamo im se gde god bili i sa sobom ih nosimo kud god se uputili.

***

Džumpa Lahiri je dobitnica Pulicerovena nagrade za zbirku priča Tumač bolesti. Ovo je ujedno i njena debitantska zbirka za koji je takođe dobila nagradu PEN/Hemingvej. Napisala je romane Imenjak i Ravnica kao i zbirku priča Nova zemlja.

Rođena je u Londonu u porodici indijskih imigranata. Porodica se ubrzo nakon njenog rođenja seli u SAD gde Lahiri odrasta, školuje se i gradi spisateljsku karijeru. Roman Prebivališta objavljuje nakon selidbe u Italiju u kojoj i dalje živi i piše na italijanskom jeziku.